SOFIJA: Napali ste me nasred ulice. Mislila sam - orangutan. BAAL: Prolece je. Trebalo mi je nesto belo za ovu prokletu spilju! Neki oblak! Idioti su zalutali. SOFIJA: Isterace me iz kuce ako se kasno vratim. BAAL: Narocito onako. SOFIJA: Kako “onako”? BAAL: Onako kako svako izgleda kad ga ja volim. SOFIJA: Ne znam zasto sam ja ovde. BAAL: To mogu ja da ti kazem. SOFIJA: Molim vas, nemojte da o meni rdjavo mislite! BAAL: Zasto ne bih? Zena si kao i sve druge. Glave su razlicite. Ali sva kolena klecaju. SOFIJA: Zbogom! BAAL: Nesto si se zadihala. SOFIJA: Ne znam, osecam se tako slaba. BAAL: Ja znam. April je. Smrkava se, a ti me njusis. Tako je to kod zivotinja. A sad pripadas vetru, beli oblace! SOFIJA: Pusti me! BAAL: Ime mi je Baal. SOFIJA: Pusti me! BAAL: Treba da me tesis. Onemocao sam od zime. A ti izgledas kao zena. SOFIJA: Baal ti je ime? BAAL: Da li jos hoces kuci? SOFIJA: Tako si ruzan, tako ruzan da me je strah… A zatim… BAAL: A? SOFIJA: A zatim, ne mari. BAAL: Tvrda su ti kolena, a? SOFIJA: Znas li bar kako se zovem? Zovem se Sofija Barger. BAAL: Zaboravi to.
JOHANA: Oh, sta sam ucinila! Ja sam rdjava. BAAL: Bolje se operi! JOHANA: Jos i sad ne znam kako. BAAL:Johanes je kriv. Dovuce te gore, a cim mu u glavi sine zasto ti kolena klecaju, seronja se izgubi. JOHANA: Kad se vrati… BAAL: A, sad ce literatura. Svanuce na brdu Ararat. JOHANA: Da ustanem? BAAL: Posle potopa. Lezi. JOHANA: Zar neces da otvoris prozor? BAAL: Volim ovaj miris. Sta mislis da stvar ponovimo? Sto bi, bi. JOHANA: Kako samo mozete biti tako prosti? BAAL: Bele i oprane u potopu, Baal pusta svoje misli da lete kao golubovi iznad crne vode. JOHANA: Gde mi je steznik? Ne mogu, valjda, ovako… BAAL: Evo! Sta to ne mozes, draga? JOHANA: Kuci. BAAL: Opasnica! Svaku kost osecam posebno. Poljubi me! JOHANA: Kazi nesto! JOHANA: Da li me jos volis? Kazi! Ne mozes da kazes? BAAL: Svega mi je dovde. JOHANA: A sta je onda bilo ono nocas? I malocas? BAAL: Onaj Johanes je kadar da napravi lom. Ona Emilija trckara uokolo kao probusen jedrenjak. Ja mogu ovde da umrem od gladi. Niko od vas ni prstom da mrdne za mene. Uvek hocete samo jedno. JOHANA: A ti - jesi li ikad bio drukciji prema meni? BAAL: Jesi li se oprala? Ni trunke smisla za stvarnost! Za nista nisi imala od onoga? De, idi kuci. Johanesu mozes da kazes da sam te juce dopratio kuci i da sam besan na njega. Pdala je kisa. JOHANA: Johanesu? BAAL: Johana! Johana! Trci! Trci!
“Anja, jesam li ja vas dve pogresno vaspitala?”
“jesi mama.”
“ok. onda od sada razmisljaj na ovaj nacin - moras da se udas za nekoga ko je postigao nesto u zivotu, ko ima pare, kola, dobar posao… otkud ja znam kako to ide..”
“mama, jel ovo brzi kurs - kako postati sponzorusa?”
“da. vidis da takve sada najbolje prolaze. dzabe sve sto sam vas ja do sada ucila, kad to ne pali.”
“ti si svesna da ja onda sada moram da budem u vezi sa covekom koji ima minimum 30 godina?”
“hmmm…da…porazgovaracemo jos o tome”
a slatka je kad se tako udubi u neke stvari i misli da ja ne znam kako svet funkcionise. ja kao ne znam da najbolje prolaze “jadne male nezasticene”? imam takvih primera oko sebe koliko pozelis. drugaricu koja je zgodna i lepa do bola, koja ne moze da se zadrzi ni pored jedne muske osobe duze od nedelju dana, jer joj dosadi. dobila je svu paznju koju je zelela i to je to. cao, pa-pa. a najbitnije je tih nedelju dana koja kola vozi, koliko hotela ima i koliko joj je platio pice to jedno vece kad su izasli.
a meni? zanimljivije mi je da vidim tog nekog pored sebe. sta znam… nije mi cilj u zivotu da brojim koliko njih me je muvalo, trcalo za mnom i te stvari. mozda ja gresim? verovatno da. danas ako nisi kucka, cao si. mozda je njoj zapravo bolje nego meni? uzme tih nedelju dana, proveri decka, vidi koliko bi se on trudio oko nje. nije dovoljno? zao mi je, caooo. mozda ja dajem previse sansi. nije kao da ne cenim sebe. ali imam tu tendenciju da UVEK vidim ono dobro u ljudima. damnit. to je nesto najgore na svetu.
“pobio mi je familiju”
“a verovatno nije tako mislioooo”
haha, ok preterujem, ali da je problem, problem je. valjda imam drugaciji pojam zabave. ako nesto volim, to je da flertujem. volim to vise nego ‘leba da jedem. dosadno mi je kad ne postoji niko interesantan oko mene, niko vredan paznje. OSIM kada radim. eee, kada sam u pozoristu aktivno, onda me ponekad i bas briga. tamo se i onako flertuje na dnevnom nivou.
truth to be told, razmisljala sam da posvetim ceo svoj zivot pozoristu i zauvek ostanem sama. naravno, toliko sam dobra riba da muskaraca oko mene ima uvek, ali ja biram da budem sama, jer niko nije vredan cimanja. bicu jedna od onih koje ce zauvek pamtiti i o meni posthumno pisati epove i hvalospeve, jer sam zahvaljujuci apstinenciji postigla nesto mnogo znacajno za celu jednu sferu kulture. mozda ce mi i podici spomenik. daaaa…. ok nikad necu biti potpuno srecna, jer da se ne lazemo, volim brate da se zaljubim, a dok omatorim verovatno cu se opet vratiti u device, ali nema veze.. radicu za visi cilj. inspirisacu ljude. mozda ce i nazvati neku scenu po meni. ili neko pozoriste. ili otvoriti neki pozorisni grad???!!! daaa…
a da ipak postanem sponzorusa? mozda je to lakse?
:D
